Identitet Beograda

Beograd je nakon promena koje su se odigrale do početka 2001. doživeo vidan oporavak, ali je ostao i simbolično poprište one društvene, političke i kulturne dezintegracije koja je uništila jugoslovensku zajednicu. Tokom poslednje decenije prioriteti obnove osnovne infrastrukture i regulatornih institucija učinili su da budu zapostavljene odlike urbaniteta zasnovane na potrebi očuvanja, interpretacije i daljeg razvoja kulturnog identiteta.

Da li će Beograd opstati kao uređena i optimistična urbana zajednica u racionalizmu XXI veka?

Da li su humanističke nauke izvorište problema, ili jedno od sredstava njihovog rešavanja u beogradskoj urbanoj i srpskoj nacionalnoj politici, ekonomiji i kulturi?

Gde je Beograd u opštim procesima balkanizacije Evrope, kulturne, demografske, možda i ekonomske i političke, i, naročito, u debalkanizaciji Balkana?

Kakvo je mesto Beograda u aktuelnim političkim konceptima i rešenjima institucionalne, fiskalne, političke, ekonomske i kulturne decentralizacije? Da li će se proces decentralizacacije odnositi i na unapređenje gradske autonomije, demokratizacije imovinskih i političkih prava, i unapređenje ekonomskih performansi samog Beograda, ili će Beograd samo nositi teret nametnute ekonomske solidarnosti?

Kakvi su potencijalni i realni izgledi oporavka važnih institucija: Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, Narodna biblioteka? Da li postoji svest o potrebi da se takve institucije smeste u nove, funkcionalne objekte? Da li je Beograd kulturna metropola bez zgrade opere?

Da li su zaštita i obrada istorijskog nasleđa takođe prepušteni stihiji, samovolji i korupciji?

Na koji način oplemeniti, unaprediti javne prostore, a Beograd kao celinu prilagoditi zahtevima kulturnog razvoja i tržišne privrede?

Koje su institucionalne i kulturne sposobnosti Beograda da politikom asimilacije, edukacije i pacifikacije prevlade sve izazove nedavne prošlosti? Da li će strategija smanjenja siromaštva podrazumevati konkretniju pripadnost manjinskih i marginalizovanih grupa većinskom društvu? Da li je budućnost beogradske romske populacije u povlačivanju rasnoj alijenaciji većine, ili njihovoj sopstvenoj samoizolaciji, i u kojoj meri će asimilacija podrazumevati pritiske na brisanje kulturnih i ljudskih spefičnosti i razlika?